EU: Odluka je na državama članicama

EU "primila k znanju" jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i odluku o priznavanju prepustila državama članicama.



Savet ministara Evropske unije je danas "primio k znanju" jučerašnju rezoluciju skupštine Kosova o proglašenju nezavisnosti i zaključio da je na svakoj državi članici da odluči "u skladu s nacionalnom praksom i pravnim normama" o svojim odnosima s Kosovom. Francuska najvaljuje da će već večeras priznati nezavisno Kosovo.

Savet je danas podvukao da je EU posvećena poštovanju Povelje UN i Helskinškog zavrsnog akta po pitanja principa teritorijalnog integriteta, ali da slučaj Kosova predstavlja "jedinstven slučaj koji ne stvara presedan".

Dimitrij Rupel, slovenački šef diplomatije i predsednik Saveta za opšte i spoljne poslove Evropske unije, koji je danas zasedao, rekao je i da će dosta država priznati Kosovo, prenose slovenački mediji iz Brisela.

Šef španske diplomatije Migel Anhel Moratinos je uoči zasedanja Saveta EU u Briselu naglasio da "španska vlada neće priznati jednostrani čin" parlamenta u Prištini zato što Madrid "smatra da time nije poštovano međunarodno pravo".

Rupel je izjavio da "očekuje da će mnogo zemalja članica EU priznati nezavisnost" Kosova, uz napomenu da je to stvar svake od 27 članica Unije ponaosob.

"Priznavanje je reč koju ćemo možda moći da izgovorimo popodne između pet i šest časova", ocenio je luksemburški ministar Žan Aselborn.

Francuski ministar inostranih poslova Bernar Kušner je nastojao da umanji značaj razlika među evropskom 27-oricom. Kušner je naglasio da "to što ima različitih stavova, što se zemlje suočavaju s veoma opipljivim teškoćama na svojoj teritoriji, ne znači da nema jedinstva".

"Svako je slobodan da se opredeli za ono što hoće", dodao je Kušner.

Zasad, prema izvorima zasedanja, ništa ne govori da bi šest zemalja koje se protive jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova - Kipar, Španija, Grčka, Bugarska, Rumunija i Slovačka, mogle promeniti svoje stavove.

Zemlje EU žele da budu "prijatelji i Beograda i Prištine", rekla je austrijska ministarka inostranih poslova Ursula Plasnik.

Danski ministar Per Stig-Meler je bio mnogo jasniji, rekavši da je "zaista važno da se zna da Srbija neće postati deo Rusije, već da će Srbija biti deo Evrope".

Evropski diplomatski izvori su potvrdili strahovanja u krugovima Evropske unije od "jačanja nacionalističkih, proruskih snaga u Srbiji".

Doris Pak: Zemlje EU da priznaju Kosovo bez odlaganja

Predsedavajuća delegacije Evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu Doris Pak ocenila je da je "došao dan odgovornosti" za vlasti u Prištini ali i za zemlje EU, koje je pozvala da priznaju bez odlaganja nezavisnost Kosova.

"Ovo je važan dan za Kosovo. Skupština Kosova proglasila je nezavisnost, građani Kosova i njihove politički lideri čekali su ovaj trenutak dugo", navodi se u saopštenju iz kancelarije Doris Pak u Briselu i dodaje da je "shvaćena poruka Ibrahima Rugove koji je radio mirnim sredstvima na tom cilju".

"Bilo je krajnje vreme da se narodu Kosova, svima koji tamo žive, da odgovarajuća osnova za bolju budućnost. Ja sam uz njih i delim njihova osećanja", kazala je Doris Pak.

Kako je ocenila, sada je potrebno pokazati odgovornost jer će za organizovanje demokratskih i efikasnih institucija biti potrebno da "svi daju svoj doprinos".

Biće potrebno posvetiti posebnu pažnju punoj implementaciji prava manjina i poboljšanju njihovih uslova života, ukazala je.

Ona je posebno pozvala Srbe da ostanu u svojim domovima i učestvuju u "izgrađivanju bolje integrisanog društva u skladu s zajedničkim vrednostima Evrope".

"Nadam se i da će Srbija, s (određivanjem) jasnog statusa Kosova, moći u potpunosti da iskoristi svoj potencijal kako bi mladima obezbedila perspektive koje zaslužuju i kako bi se pripremila za ulazak EU, neopterećena prošlošću", navela je Pakova.

Ona je dodala da je i na međunarodnoj zajednici takođe velika odgovornost. "Pozivam države članice EU da kažu DA narodu Kosova i i bez odlaganja priznaju njihove institucije", rekla je.

Evropski komesar za proširenje Oli Ren je, uoči zasedanja Saveta EU u Briselu, novinarima rekao da "svaka članica pojedinačno treba da odluči šta će da uradi". Zato je EU i odlučila da uputi misiju na Kosovo, rekao je Ren.

Većina članica Unije sinoć je saopštila da će sačekati današnju sednicu Saveta ministara, posle koje će saopštiti zvanični stav o eventualnom priznavanju nezavisnosti Kosova. Za sada je poznato da su se jednostranoj nezavisnosti Kosova otvoreno protivili Kipar, Španija, Rumunija, Slovačka, Bugarska i Grčka.

Slovenački premijer Janez Janša potvrdio je da je Evropska unija očekivala proglašavanje nezavisnosti Kosova, navodeći kako su svi svesni da su brojne druge mogućnosti bile iscrpljene.

Španija: Nećemo priznati Kosovo

Španski ministar spoljnih poslova Migel Anhel Moratinos izjavio je u Briselu da će na današnjem sastanku Saveta ministara EU insistirati na tome da se u zaključcima sa sastanka uvaže stavovi Madrida, koji je najavio da neće priznati otcepljenje Kosova jer taj čin smatra nezakonitim.

"Nećemo priznati jednostrani akt koji je juče donela skupština Kosova", izjavio je Moratinos pred početak sastanka Saveta ministara EU, objasnivši da "taj akt ne poštuje principe međunarodnog prava".

Šef španske diplomatije izrazio je nadu da će, uprkos tome, uspeti da se održi visok stepen jedinstva unutar Evropske unije.

Moratinos je objasnio da bi Španija mogla da pristane na nezavisnost Kosova samo ako bi ona bila postignuta u saglasnosti s Vladom Srbije ili odlukom u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.

"U suprotnom, doći će do podele u međunarodnoj zajednici, s negativnim posledicama za čitav region", upozorio je španski ministar.

On je istakao da sve veće zemlje regiona koje okružuju zapadni Balkan - Rumunija, Grčka, Bugarska, Slovačka i Kipar - neće priznati otcepljenje Kosova jer, kako je rekao, dobro poznaju tamošnju situaciju.

Za Španiju, koja je geografski udaljena, pitanje Kosova je, pak, pitanje poštovanja međunarodnog prava, istakao je španski šef diplomatije.

Braun: Uzeti u obzir stavove Srbije

Britanski premijer Gordon Braun izjavio je danas da stavovi Srbije treba da budu uzeti u obzir bez obzira na način na koji će svet reagovati na proglašenje nezavisnosti Kosova.

Braun je na konferenciji za novinare odbio da kaže kakav je stav Velike Britanije u vezi sa proglašenjem nezavisnosti Kosova, istakavši da se ministri spoljnih poslova Evropske unije danas sastaju u Briselu i da bi trebalo da tokom dana postignu "evropsku odluku".

"Ovo su teški dani. Postoji neizvesnost, pošto je stav Srbije u vezi sa onim što su na Kosovu proglasili kao nezavisnost... nešto što se mora uzeti u obzir", rekao je Braun na redovnoj mesečnoj konferenciji za novinare.

On je dodao da Britanija razume da Srbi "imaju teškoće u vezi sa odlukom" Skupštine Kosova o proglašenju nezavisnosti, ali je ponovio da je London dugo vodio politiku u korist nadzirane nezavisnosti Kosova.

U vezi sa odlukom koja treba da bude doneta u Briselu, Braun je rekao da će to biti "evropska odluka koja treba da bude objavljena popodne na sastanku ministara spoljnih poslova", ali je dodao da ne želi da "opterećuje rezultat sastanka".

Velika Britanija želi da sa evropskih partnerima, od kojih neki ne žele da priznaju nezavisnost Kosova, postigne jedinstven stav o Kosovu.

"Ne radi se o trci ko će pre priznati Kosovo"

Ministar inostranih poslova Austrije Ursula Plasnik očekuje zajedničku liniju i jedinstveno angažovanje EU u vezi sa Kosovom.

"Ne radi se o trci ko će prvi priznati Kosovo. Mi ćemo sa našim partnerima u EU sinhronizovano delovati, uz razumevanje da svaka država pojedinačno, u skladu sa sopstvenim nacionalnim procesom, odluči o priznavanju", objasnila je ona uoči sednice Saveta ministara spoljnih poslova EU na pitanje kada će Austrija priznati Kosovo.

Ona je izrazila uverenje da će Evropska unija nastaviti da ima zajednički stav i jedinstveno delovanje po pitanju Kosova.

"Da Evropska unija u ovom pitanju deluje jedinstveno i uz zajedničku poziciju, stalno se dokazuje konkretnim delovanjem", poručila je ona ukazujući na odluku od decembra o uspostavljanju civilne misije na Kosovu EULEKS.

"Svi mi, nas 27, imamo zajednički cilj pred očima - jedno Kosovo u kojem svi ljudi, nezavisno od verske i etničke pripadnosti, mogu živeti bezbedno, slobodno i dostojanstveno", rekla je ona dodajući da je za to dobra osnova predlog bivšeg izaslanika UN Martija Ahtisarija.

Prodi: Srbija ne treba da se oseti napuštenom

Italijanski premijer Romano Prodi izjavio je danas da je u razgovoru s predsednikom Srbije Borisom Tadićem uverio svog sagovornika da su Italija i Evropa i dalje prijatelji Srbije i da da Srbija ne treba da se oseti "napuštenom" od Evrope posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.

"Imamo dugo prijateljstvo sa Srbijom, tako da imamo odgovornost da se Srbija ne oseti napuštenom od Evrope u ovom trenutku", rekao je Prodi, a prenela italijanska agencija ANSA.

Prodi je ocenio da je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova "neizbežan razvoj".

Kipar: Presedan

Kipar je danas upozorio da se priznavanjem jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova stvara presedan u međunarodnoj zajednici.

"Smatramo da je ta jednostrano proglašena deklaracija o nezavisnosti doneta van okvira međunarodnih principa", rekao je portparol kiparske vlade Vasilis Palmas.

Priznavanje nezavisnosti Kosova "stvoriće presedan i izazvaće probleme u budućnosti", upozorio je portparol, podsećajući da je Kipar već odlučno izneo svoje protivljenje jednostranom proglašenju samostalnosti Kosova.

Severni Kipar pozdravio je, međutim, danas proglašenje nezavisnosti Kosova.

"Pozdravljam nezavisnost Kosova", rekao je predsednik Turske republike Severni Kipar Mehmet Ali Talat i pozvao one koji se tome protive da "budu svesni da se nijedan narod ne može prisiliti da živi pod ropstvom drugog naroda".

Kipar je jedna od šest zemalja EU koje se protive priznavanje nezavisnosti Kosova, uz Grčku, Španiju, Rumuniju, Bugarsku i Slovačku.

Jeremić: Kršenje međunarodnog prava

Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić izjavio je da će Srbija povući ambasadore na konsultacije iz svake zemlje koja prizna Kosovo kao državu.

Jeremić je sinoć obavestio ambasadore i šefove diplomatskih misija u Beogradu o stavu Vlade Srbije da se ne prihvati jednostrano proglašena nezavisnost Kosova i apelovao da vlade njihovih zemalja ne priznaju odluku privremenih vlasti u Prištini.

Kako je saopšteno, ministar Jeremić je svojim sagovornicima ukazao na moguće posledice koje ovakav nelegalan akt može da izazove na planu bezbednosti, navodeći da jedostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije predstavlja kršenje međunarodnog prava.

"Nezavisnost jedina šansa za stabilnost regiona"

Šefica delegacije Evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu Doris Pak ocenila je da proglašenje nezavisnosti Kosova ne bi trebalo da proizvede "nove nestabilnosti" u regionu, ali je dodala da će biti "oštrih reakcija".

Doris Pak je za podgorički list "Republika" izrazila očekivanje da će Srbija postaviti "neke prepreke" u odnosima sa Kosovom.

"Ipak, moraju uvek imati u vidu da na Kosovu žive i Srbi, pa ako prave problem Kosovu, prave ih Srbima", poručila je Doris Pak.

Ona je kazala da će nezavisnost Kosova prvo priznati "veliki igrači" u međunarodnoj zajednici. Posle toga, kako je navela, priznanju Kosova treba da pristupe i druge zemlje, a među njima i Crna Gora.

Fejt: Ograničen manevarski prostor

Novoizabrani civilni administrator EU na Kosovu Piter Fejt izjavio je danas da nepostojanje mandata Saveta bezbednosti UN ograničava manevarski prostor misije EU u pokrajini.

Fejt je u intervjuu Radio Holandiji, istovremeno izrazio zabrinutost da bi Beograd mogao pokušati da ograniči pristup misije Evropske unije Srbima na severu Kosova i blokira njene aktivnosti tamo.

"Beograd žestoko osporava čitav čin rađanja Kosova i mi moramo odagnati sumnjičavost Srba. Oni bi mogli pokušati da izoluju Kosovo iz međunarodne zajednice i ojačaju veze sa Srbima na severu Kosova", rekao je Fejt, koji podseća da je Srbija proglašenje nezavisnosti svoje pokrajine ocenila kao nelegalno i protestuje zbog slanja misije EU.

"Želimo da prevaziđemo otpor Srba. Mi ćemo zaštiti Srbe i mada oni to još ne shvataju, srpska zajednica na Kosovu će imati koristi od naše misije", kazao je holandski diplomata.

Bivši izaslanik NATO za Balkan smatra da je jedini način da se Srbi uvere u to da im se pokaže da EU dolazi na Kosovo da izgradi "inkluzivnu, multietničku demokratiju, koja predstavlja jedinu budućnost za Kosovo".

Fejt je odbacio optužbe Rusije da će misija EU na Kosovu biti nelegalna. "O tome se stalno raspravlja, ali EU smatra da postojeća rezolucija 1244 UN predstavlja dovoljnu pravnu osnovu za našu misiju na Kosovu", rekao je hondski diplomata.

"Nama je važno da izgradimo državu, a ne koliko će to trajati, i zato ne znamo da li će za to biti potrebno tri, pet ili više godina", rekao je civilni administratora EU na Kosovu.

On je dodao da je izvukao dragocenu pouku iz iskustva koje je stekao kao šef mirovne misije EU u indonežanskoj provinciji Aće, koja je međutim, za razliku od Kosova, dobila status suštinske autonomije.

"Naša misija u Acehu je uspela zato što smo ostali samo onoliko koliko smo bili dobrodošli. Sa Kosova ćemo morati da odemo čim budemo mogli da prenesemo svoje odgovornosti na lokalne vlasti", zaključio je Fejt.