CeSID: Tadić u blagoj prednosti

Beograd -- Boris Tadić je u drugom krugu izbora u blagoj prednosti nad Tomislavom Nikolićem, ocenili su danas istraživači CeSID-a.



Procena je da će na izborima u nedelju 3. februara Boris Tadić osvojiti između 2,1 i 2,35 miliona glasova, a Tomislav Nikolić između dva i 2,25 miliona glasova. U tom slučaju izlaznost birača u drugom krugu bi se kretala u rasponu od 4,2 do 4,6 miliona glasača, naveo je rukovodilac istraživanja CeSID-a Srećko Mihailović na konferenciji za novinare.

Osim dvojice kandidata za predsednika Srbije, koji svakodnevno ponavljaju da se 3. februara donosi sudbonosna odluka o budućnosti Srbije, takav stav ima i većina građana, pokazuje najnovije istraživanje CeSID-a rađeno za ambasadu Velike Britanije u periodu od 24. do 28 januara, na uzorku od 1.573 ispitanika.



Razlika između kandidata Srpske radikalne stranke Tomislava Nikolića i kandidata DS-a Borisa Tadića prilično je mala, kaže programski direktor CeSID-a Đorđe Vuković.

"Postoji blaga prednost Borisa Tadića, nekakva projekcija je da on može da osvoji od 2.100.000 birača do 2.350.000 hiljada birača, dok sa druge strane Tomislav Nikolić može da osvoji od 2 miliona do 2.250.000 birača. Kada bi me neko sada pitao ko će pobediti, to je zaista teško reći u ovom trenutku, zato što je rezultat vrlo blizak, dakle postoji blaga prednost Tadića, koja ne mora da znači ništa, to može biti samo potencijal koji na kraju ne iskoristite, a može biti i potencijal koji će se iskoristiti“, objašnjava Vuković.

Istraživanje pokazuje da će se glasači Velimira Ilića opredeljivati u duplo većoj meri za Tadića u odnosu na one koji će se opredeljivati za Nikolića, a poziv rukovodstva DSS-a da se glasa za Tadića poslušalo bi 23 odsto birača Koštuničine stranke, dok bi isti poziv za Nikolića prihvatilo 15 odsto.

U ovih nekoliko dana uoči izbora presudnu ulogu upravo i igraju eventualne podrške partijski rukovodstava nekom od kandidata ali i večerašnji televizijski duel ističe profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stoiljković.

"Ako vi vrlo dobro znate da negde pet do sedam posto biračkog tela uglavnom donosi odluku gotovo u zadnjih 48 sati, a to je veće od margine razlike koje pokazuje istraživanje ovog trenutka, onda i mali brojevi i mali uticaj koji će neko u sekund do 12 reći neku eksplicitnu podršku ili manje ili više implicitnu ili eksplicitnu ili šta će dati TV duel može da menja rezultate”, kazao je Stoiljković.

Čak 79 odsto birača ubeđeno je da su ovi izbori od velike i izuzetno velike važnosti, a u skladu sa ovakvim stavom očekuje se izuzetno velika izlaznost, koja je zabeležena poslednji put uoči 5. oktobra kaže Đorđe Vuković, jedan od istraživača.

"72 posto ljudi kaže da će sigurno izaći na izbore, a još 18 posto njih kaže da će verovatno izaći, to govori da oko 80 odsto realnog biračkog tela, što znači od 5,5 miliona, kaže da će izaći na ove izbore. To je nekakva projekcija koju imamo, zaista ona može odstupati verovatno će donja granica izlaznosti biti izlaznost u prvom krugu, a gornja granica je to raspoloživo biračko telo koje je ikada glasalo, a to je 4,6 miliona glasača. Ovo će verovatno biti blizu gornje granice izlaznosti, koju smo imali u septebru 2000. godine", naveo je Vuković.

U CeSID-u je saopšteno da, ukoliko procene da je razlika među kandidatima manja od 100.000 glasova, oni neće izlaziti, kao uvek do sada, sa konačnom procenom rezultata.

To će biti prepuštenmo zvaničnim organima, koje u ovom slučaju predstavlja RIK.