Hiljadu žrtava saobraćajnih nesreća

Beograd -- U 2007. u Srbiji se desilo 60.000 saobraćajnih nesreća u kojima je nastradalo 950 osoba, a 14.000 lakše ili teže povređeno.


Saobraćajna nesreća kod Begaljičkog Brda, petoro poginulih (FoNet, 2005)

Ukupno jedna trećina svih saobraćajnih nezgoda desi se zbog prekoračenja ili neprilagođene brzine. Važan element sigurnosti je i vezivanje pojasa. Zbog toga stručnjaci pozivaju sve učesnike u saobraćaju da urade makar ono što zavisi od njih – da se vežu dok voze i da paze na brzinu.

Sudar pri brzini od 60 kilometara na sat jednak je udarcu u zemlju posle pada s petog sprata. Ako neko misli da može da preživi takav pad, onda ne mora ni da se vezuje, upozorava profesor Saobraćajnog fakulteta Milan Vujanić.

"Brzina i pojas su one stvari koje vozač sam bira. Zbog toga apelujem prvo na te dve stvari, a posle ćemo videti šta tu može da uradi društvo, politika, mediji i mi. Ako vozilo udari pešaka sa 60 kilometara na sat, njegova verovatnoća da strada je 80 odsto, ako ga udarimo sa 50 na sat, njegova verovatnoća je 60 odsto da će stradati", kaže Vujanić, koji je i predsednik Komiteta za bezbednost saobraćaja.

Najviše stradaju mladi

Potresne slike havarisanih automobila na naslovnim stranama novina bile su svakodnevnica u 2007 godini - u saobraćajnoj policiji kažu da je 2007. bila najtragičnija u poslednjih deset godina. U saobraćajnim nesrećama najviše su stradali mladi između 20 i 28 godina.

Jedna od najtežih nesreća ove godine se desila na putu za Kikindu, kada su poginule četiri medicinske sestre i dva vozača Doma zdravlja u Senti, a za sada još uvek nije poznato ko je krivac za tu nesreću.

Svakog dana u proseku na putevima u Srbiji poginu tri osobe, a u više od 80 odsto slučajeva za nezgodu je krivo ponašanje čoveka.



Javnost, a pogotovo političari, mogu da urade mnogo, samo kad bi hteli, što su najbolje pokazali na primeru uvođenja poreza na dodatu vrednost.

Stučnjaci smatraju da bi samo dosledna primena Zakona o bezbednosti u saobraćaju, bez ikakvog dodatnog angažovanja policije, smanjila broj nezgoda za 25 do 35 odsto, što znači 250 do 350 spasenih života. Naravno, podjednako važnu ulogu imaju i preduzeća za projektovanje, izgradnju i održavanje puteva.

"Ako se na nekom putu, recimo na Ibarskoj magistrali, na jednoj deonici događa 80 nezgoda za pet godina, a na drugoj samo jedna ili nijedna, onda me ne možete ubediti da su u pitanju vozači, vozila, atmosferski uslovi ili bilo šta drugo, jer naprosto, takva drastična razlika je posledica nekih elemenata puta", kaže Vujanić.

On smatra i da bi policija morala da intenzivira kontrolisanje brzine na putevima, i to pre svega, na kritičnim tačkama, kao i da bi morala pojačano da kontroliše da li vozači vezuju pojas. Tokom 2002. godine, kada su povećane kazne i kada je kontrola bila rigoroznija, na putevima u Srbiji stradalo je 428 vozača manje nego 2001.