KLIKNI OVDJE ZA CRNOGORSKU ABECEDUako se odluce i za nju:
KLINKI OVDJE ZA CRNOGORSKU AZBUKUNIKŠIĆ - Zagovornicima crnogorskog jezika prifalilo je slova, pa umesto Vukove azbuke od 30 fonema, čine sve da “uteraju” još dve ili tri. Iako su kodifikaciju crnogorskog jezika najavljivali na velika zvona, njegovi zagovornici iz Saveta za standardizaciju su se upleli u kučinu i nikako da se dogovore koju od dve pripremljene varijante, sa 30 ili 33 slova, konačno da primene.
- Na Filozofskom fakultetu u Nikšiću, i posle obnove državne nezavisnosti, i dalje se sprovodi hajka protiv crnogorskog jezika - poručuju iz Dukljanske akademije nauka i umetnosti.
Radoslav Rotković, sekretar Odeljenja za nauku i književnost, ocenjuje da jednu od vodećih uloga u tome ima šefica Odseka za crnogorski jezik prof. dr Rajka Glušica.
- Stav o crnogorskom jeziku Glušica je saopštila tvrdnjom da je glupo da se odričemo nečega što imamo već 150 godina. Ona podržava naziv crnogorski jezik, ali pod uslovom da to bude srpski jezik, ijekavskog izgovora, iz Ustava 1992. godine - kaže Rotković.
- Posledica toga je brisanje svih elemenata crnogorske posebnosti, pa bismo imali azbuku bez nama potrebnih slova, a nije smatrano književnim čak ni ono jotovanje koje je uočljivo u narodnim pesmama i pripovetkama u Vukovoj obradi, i u Njegoševom “Gorskog vijencu”, jer je Njegošev jezik označen kao provincijalan - saopštio je Rotković.
- Glušici nije smetalo da ranije izjavi da će studenti učiti iz knjiga o srpskohrvatskom jeziku, dok se ne usvoje neophodni priručnici za crnogorski jezik - istakao je Rotković.
Oglasio se i profesor Milorad Nikčević sa osječkog univerziteta, bacajući drvlje i kamenje na profesorku Glušicu, optužujući je da “totalno srozava sve stubove crnogorske duhovnosti”.
- To nije Odsek za crnogorski jezik nego surogat - Odsek za srpski jezik - poručio je Nikčević.
U reagovanju prof. dr Rajka Glušica odbacila je sve optužbe na njen i račun Odseka za crnogorski jezik i književnost. Novinarima je saopštila da se nastava na toj katedri odvija po svim važećim pravilima, i da ničim nije odstupila od programa koji prva generacija studenata sa uspehom privodi kraju.
Kako “Novosti” saznaju, članove Saveta za standardizaciju podelile su dve verzije kodifikacije, u kojem se tri od deset članova protive radikalizaciji i uvođenju dva ili tri nova slova u azbuku.
Najverovatnije, je da fonema “dz” neće biti kodifikovana.
Saglasnost je postignuta oko novog jotovanja “d” i “j”, koji će se izgovarati kao “đ”. Tako će đetići i ubuduće izgovarati: poneđeljak, đetelina, đetinjstvo, Đed Mraz, đevojka...