Bez čega dan ne počinje - kofein

Jeste li popili jutros svoju kafu? Jeste li popili jutros svoj čaj? Ako niste, nema veze, jer hiljade litara kafe, čaja, koka-kole i sličnih pića biće ispijeni širom sveta dok završite sa čitanjem ovog kratkog pregleda svojstava najkorišćenijeg od svih stimulanta – kofeina.
izvor: B92



Kofein je alkaloid, organska supstanca biljnog porekla, sa jakim fiziološkim dejstvom na čoveka. U prirodi se nalazi u nekoliko biljnih vrsta, pre svega kafi (Coffea sp.), čaju (Camellia sinensis), kakau (Theobroma cacao), koli (Cola sp.) i mateu (Ilex paraguariensis). Upotreba tih biljaka poznata je još od kamenog doba, jer su pronađeni pogrebni ostaci ljudi uz koje su sahranjivani i komadići tih biljaka, njihovo seme ili plodovi. Da su stari narodi znali za okrepljujuće dejstvo napitaka spravljanih od biljaka koje sadrže kofein svedoče i stari pisani izvori, pa je tako poznato da je muftija od Adena Džamal al Din doneo posebnu uredbu kojom dozvoljava upotrebu kafe u narodu. Legende o čaju u Kini zadiru još dublje u prošlost, do oko 3000 godina pre Hrista, gde se pominje vladar Šenong, koji je slučajno otkrio okrepljujući napitak kada su mu listovi biljke čaj upali u vrelu vodu.

U Africi je široko rasprostranjen običaj žvakanja plodova drveta zvanog kola, koje sadrži visoku koncentraciju kofeina, a u Meksiku su pronađeni posmrtni ostaci ljudi pored kojih su pronađena semena kakaa, koji takođe sadrži kofein i njemu slične supstance, teobromin i teofilin, takođe stimulantne alkaloide, ali sa jednom metil grupom manje (vidi strukturnu formulu). Bilo kako bilo, danas su rituali ispijanja kafe i čaja široko rasprostranjeni, a postoji i veliki broj napitaka koji su veštački proizvedeni i koji sadrže kofein. Stoga je kofein danas najšire korišćena psihoaktivna supstanca i opšti psihofizički stimulans koji postoji. Pojedinačna doza je najčešće između 20 i 200mg. Kofein se najčešće unosi u obliku kafe, čaja, čokolade, energetskog napitka ili koka-kole.



Kofein je derivat purina, aromatične organske baze koja je sveprisutna u prirodi jer se nalazi, između ostalog, i u strukturi polovine nukleotida u DNK. Kofein je bela kristalna supstanca, bez mirisa, gorkog ukusa, rastvorljiva u vodi i organskim rastvaračima. Sublimira na 178°C, a masa jednog mola supstance iznosi 194,2 g. Empirijska formula kofeina je C8H10N4O2, a CAS registarski broj mu je 58-08-2.

Kofein se javlja kao proizvod većeg broja biljnih vrsta. Sve biljke koje ga proizvode to čine radi sopstvene zaštite. Kofein je pesticid. Pokazano je da mlade biljke koje su tek proklijale proizvode kofein u velikoj količini, kako bi sprečile insekte da ih jedu, ali da ga i otpuštaju u okolno zemljište, ne samo da bi uništile insekte, već i da bi drugim semenima signalizirale svoje prisustvo i usporile njihov rast, time obezbeđujući optimalnu gustinu rastinja i osiguravajući sopstvenu budućnost.

Iako je kofein dosta proučavan, malo se zna o njegovom tačnom mehanizmu dejstva na čoveka. Pokazano je da kofein inhibira enzim cAMP fosfodiesterazu, koji je zadužen za razgradnju cAMP (cikličnog adenozin monofosfata), te da tako efektivno održava povišenu koncentraciju cAMP-a, koji u ćelijama služi kao sekundarni glasnik za razne metaboličke funkcije. Dugo se smartalo da je ovo u srži njegovog dejstva na ljudski organizam, ali nedavno je otkrivena nova „molekulska meta“ kofeina, a to je receptor za sam adenozin, u centralnom nervnom sistemu. Adenozin se smatra jednim od tzv. „signala umora“ jer je proizvod trošenja ATP (adenozin trifosfata) koji je glavni energetski molekul u svim ćelijama. Kofein inhibira vezivanje adenozina za receptor i time sprečava signaliziranje umora u mozgu. Posledica toga je održavanje povišene aktivnosti neurona, čak i kada su oni energetski iscrpljeni. Na svakodnevnom nivou, osoba ovo doživljava kao stanje budnosti, odsustvo umora i generalno povećanu aktivnost organizma.

Osim što podiže nivo budnosti kod osoba koje ga konzumiraju, kofein ima još nekoliko važnih i korisnih efekata na ljudski organizam. Pre svega, zato što opušta glatku muskulaturu, kofein snižava visok krvni pritisak, deluje kao diuretik, širi bronhije i povećava protok krvi kroz vitalne organe. Koristi se u tretmanu disajnih poremećaja kod prevremeno rođene dece, kao i protiv napada astme. U kombinaciji sa analgeticima kofein pojačava njihovo dejstvo, pa se često nalazi u kombinacijama sa paracetamolom, aspirinom, a u terapiji migrena koristi se u kombinaciji sa ergotaminom.

Kofein i njegovi derivati koji nastaju u organizmu nakon unošenja deluju i lipolitički – pokreću razlaganje masnih naslaga i trošenje ovih rezervi, pa se kofein nalazi i u mnogim komercijalnim preparatima za mršavljenje. Pokazano je da kod muškaraca kofein smanjuje verovatnoću obolevanja od Parkinsonove bolesti, mada još uvek nije jasno zašto. Kofein povećava otpornost na fizički i mentalni zamor i povećava kvalitet memorije, a takođe značajno smanjuje rizik od razvoja srčanih bolesti. Za sada nije utvrđen nikakav konkretan efekat na trudnice, premda postoje studije koje sugerišu da konzumiranje većih doza kofeina (200 mg i više) može povećati rizik od pobačaja.

Najizraženije negativno dejstvo kofeina je razvijanje zavisnosti. Redovnom upotrebom kofeina razvija se tolerancija tj. neosetljivost na kofein. Kao i kod nekih drugih psihoaktivnih supstanci, neuzimanje kofeina na redovnoj bazi dovodi do apstinentskog sindroma kod osoba koje su razvile toleranciju na kofein. Osim toga, poznato je da kofein može izazvati smetnje u gastrointestinalnom traktu, jer kofein izaziva lučenje kiselog želudačnog soka, što može biti štetno na prazan stomak. Dodatno, pošto opušta glatku muskulaturu, može pogoršati stanje osoba koje već pate od bolesti poput umanjene sposobnosti kontrole analnog sfinktera. Akutna trovanja kofeinom su poznata, uglavnom kao posledica izlaganju visokim dozama kofeina, mada su smrtni ishodi zabeleženi i pri relativno niskim dozama, od „svega“ 2 g kofeina.

Dugoročno izlaganje kofeinu takođe može poremetiti i umanjiti kvalitet sna i dovesti do stresa izazvanog umorom. Iako kofein povećava mentalnu aktivnost, pokazano je da utiče negativno na kratkoročnu memoriju i da to dovodi do suženog razmišljanja, pre nego do povećanja opšte kognitivne sposobnosti. Osoba pod dejstvom kofeina može da se usredsredi na jedan kontinuirani tok misli, ali razmišljanje o različitim stvarima umanjuje kvalitet misaonog procesa. Kofein je čak i u malim dozama koje su bezazlene za čoveka otrovan za druge životinje, naročito pse i insekte. Odavde potiče opasnost za pse koji jedu čokoladu, naročito crnu, koja pored kofeina sadrži teobromin i teofilin, koji su mu slični po osobinama.

Industrija kofeina, kao i industrija bilo koje druge psihoaktivne supstance, veoma je unosno tržište. Procenjuje se da godišnja proizvodnja kofeina na Zemlji iznosi oko 120.000 tona. Najveći deo kofeina proizvodi se dekofeinizacijom kafe i čaja, a najveći deo kofeina troši se za proizvodnju energetskih napitaka i farmaceutskih proizvoda. Praktično svuda na planeti upotreba kofeina je dozvoljena i nekontrolisana, a ograničenja postoje samo u nekim hrišćanskim i hinduističkim sektama. Uprkos tvrdnjama o potencijalnoj štetnosti kofeina, viševekovno iskustvo pokazalo je da umerenom upotrebom (koja je u današnje vreme kada se kofein svakodnevno unosi retkost) mogu da izostanu mnogi, ako ne i svi štetni efekti kofeina.