Švedski kult zdravog života

Masovno bavljenje sportom jedna od bitnih odlika Šveđana koji, uprkos surovoj klimi, spadaju medju najdugovečnije nacije u svetu. Slika premijera Ulofa Palmea na biciklu kao simbol švedskog duha.
U snežnom januaru, kad je živa u termometru doboko ispod nule, u Stokholmu ili nekom drugom švedskom gradu nije iznenađenje videti bicikliste kako hitaju na posao, u školu ili na fakultet. Razlog tome nisu problemi s gradskim prevozom, jer on funkcioniše besprekorno, već - stil života.

Šveđani su, naime, nacija veoma posvećena fizičkim aktivnostima, što je bitan uzrok njihove vitalnosti i dugovečnosti. Jedan hroničar je davno zapisao da su Švedjani "plavi i zdravi", što važi i danas.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), Švedska je, po prosečnoj dužini životnog veka svojih žitelja - od oko 79 godina - odavno u svetskom vrhu, odmah iza Japana.

Analitičari kažu da je to rezultat uglavnom triju faktora: visokog standarda u "državi blagostanja", života u ekološki čistoj sredini (koju su Šveđani sami stvorili) i brige o zdravlju, u šta spada velika posvećenost sportu, odnosno fizičkim aktivnostima.

Svet je, ne tako davno, kao tipičnu sliku mentaliteta Šveđana gledao fotografiju njihovog najomiljenijeg premijera Ulofa Palmea, kako na biciklu odlazi na posao.

Šveđanima su najomiljeniji zimski sportovi, što je uslovljeno obiljem snega tokom više meseci. Ako se izuzmu doseljenici, gotovo je nemoguće naći osobu koja ne zna da skija ili kliza i da to ne radi vrlo često.

Veoma popularni su i hokej na ledu, plivanje i tenis, a tereni i bazeni postoje u bukvalno svakom kvartu.
Bicikl je veoma omiljen, a poseduje ga, ako ne svaki stanovnik, a onda sigurno svaka porodica.

Dvotočkaši su često u upotrebi uprkos visokom standardu kad je reč o prevozu (Švedska ima 500 automobila na svakih 1.000 stanovnika). Leti, Stokholm često liči na Peking, jer je na ulicama velik broj biciklista, starih i mladih.

Ljubav prema sportu kod dece razvijaju stariji i to - ličnim primerom. Deke i bake se rado nadmeću sa unucima u raznim igrama, a lige i takmičenja veterana postoje u mnogim sportovima.

Legendarni skijaški as Ingemar Stenmark, koji je napunio 53 godine, nedavno je izjavio da je njegov kalendar takmičenja sada pun kao u vreme kada je bio svetski kralj belih staza.

"Učestvujem u takmičenjima veterana i humanitarnim akcijama, čiji cilj je prvenstveno popularizacija sporta", izjavio je "Inge nacionale".

Kad je o bavljenju sportom reč, Šveđani imaju (nepisano) pravilo koje glasi: godine ne ograničavaju fizičku aktivnost, već samo intenzitet te aktivnosti. To znači da bavljenje sportom nikada ne treba prekidati i mnogi se toga drže.

U toj "filozofiji" je i deo odgonetke zašto je medju Šveđanima vrlo malo gojaznih - procentualno mnogo manje nego u drugim nacijama.

Pošto je u zdravom telu i duh duže mlad, ne iznenadjuje podatak o vrlo razgranatim aktivnostima švedskih penzionera. Treće doba života mnogi koriste za putovanje i za učenje stranih jezika ili zanata.

Pre nekoliko godina, strane diplomate u Stokholmu su shvatile kao šalu izjavu švedskog šefa diplomatije Stena Andersona da će, po odlasku u penziju, upisati neki fakultet.

Anderson se, međutim, nije šalio, iako je tada već imao dve fakultetske diplome u džepu, jer se u Švedskoj, čovek u 65. godini života smatra vrlo spremnim da počne nešto novo.